Živomir Savić

DA ŠEFE jedva čekam da nam mozak ojača još malo da zasvetli još neki deo mračnog prostranstva mozga da što pre prođe vreme šefova socijalizma vreme ljudskih socijalističkim nakaza podmuklih šefova i njihovih podmuklih ulizica jedan gori od drugog drugi od jednog pa da pokazujemo deci voštane čika šefove u muzejima ne verujući ni sami šta pokazujemo ubeđeni da su to bile samo književne utvare dok deca ne razumeju o čemu pričamo niti ih zanima kao što se inače okreće glava od tamnih mrlja prošlosti ropstva kmetstva inkvizicije komunizma i najgoreg od svih šefovskog vremena sramote

RAT dobro je što je to prirodna stvar vreme i prostor dan i noć rat i mir jer da nije ko bi razumeo takav način komunikacije i taj vid saobraćaja među ljudima i narodima u prisustvu njihovih žena i dece ovako je pak jasno i sve je ok prvo taj poziv se ne odbija jer te ispunjava lažnim ponosom pred svima njima i strahom pred samim sobom od prekog suda onda ona izbezumljena dreka junačke pretnje ura je glavna misao laži o interesima slobodi i dostojanstvu rušenje prašina smrad pljačka silovanje i poginuti da bi ostvario uzvišeni cilj u nestanku i večnom nepostojanju ili ubiti za tu istu ciljnu uzvišenost a posle sav taj prljavi materijal se prerađuje u himne i junačke pesme najgluplji i najkrvoločniji među nama već su proglašeni za legendarne junake a ti si o svemu tome ćutao što u strahu što zanemeo što zato što te u toj gluvoj buci niko ne bi ni čuo što znajući da ta beskajna pomahnitalost rat nikome ne bi pala na kraj pameti da nije tako potpuno prirodna stvar