Živomir Savić

BRIGA zemljo kućo stara svemire okućnico topla i zaštitnička ništa se vi ne bojte znamo mi svoje moralne obaveze i odgovornost jedinog života na svetu ako mi odlazimo dolaze naša deca i vi nikada nećete ostati sami napušteni u prostoru i prazni besmisleni i mrtvi jer otkad se rodio pa dok je živ život je preuzeo odgovornost i brigu za svest o vama zvezde nebeske i za neumorno maštanje i neutoljivu čežnju

U NACIJI U BUDUĆNOSTI u budućnosti ljudi naše nacije neće živeti zajedno mrzeći se po svojim selima i gradovima fabrikama kafanama i rodbinama nego će se razdvojiti dobri srbi koji mrze loše srbe živeće svako u svojoj državi svako u svojoj naciji i kulturi na istom mestu ne seleći se ali zauvek razdvojeni pomoću supersonično-kvantno-metafizičkog aparata za audio-vizuelno razdvajanje svih koji se mrze i kinje izmešani u istoj naciji tehnologija će nam doneti dugo očekivani predah i spokoj konačno potiskujući umornu evoluciju i naši će potomci živeti lepo rastrerećeni mržnje nesposobni čak ni da zamisle svoje zgrčene pretke tj nas zarobljene u smrtnoj opasnosti gorkih raskola živeći svoje mučne živote u otrovnoj mržnji i osvetoljubivosti

Емил Диркем: „У сваком од нас, у променљивим размерама, лежи јучерашњи човек који, по природи ствари, преовлађује у нама јер је садашњост незнатна наспрам дуге прошлости током које смо се формирали и из које проистичемо.“ ili mi to ovaj jučerašnji francuz iz ko zna kojih jučerašnjih razloga ovde potura neke dosadne mrtve eksperimentalne ljude a kakve ja veze imam sa mrtvim teorijama s njima ću da se družim kad umrem a i da imam ne priznajem ih u meni nema jučerašnjeg čoveka dirkeme samo ovaj današnji nestrpljivi trenutni čovek cupka u meni nemam ja veze čak ni sa onim detetom na slici za koje bi ti moja majka rekla da sam to ja ni sa onim mladićem zapetim kao luk sa tada sobom za koga bih sada bio najneprijatniji od svih susreta na svetu a kamoli sa svima njima bezbrojnim ostalima ja sam pravio bolje eksperimente od tebe dirkeme pokazujući stare slike pričajući stare priče starim prijateljima i videlo im se u očima i lažnom odobravanju da ne veruju da sam to ja ili bio ja znajući iz ...

NAROD niko nema ništa protiv naroda naprotiv svi smo mi za narod osim njega samog koji je uvek protiv samoga sebe ponekad i protiv drugih naroda mada nema drugih zato je važno da svi mi koji smo za narod intelektualci i političari radnici i seljaci sitne zanatlije i krupni biznismeni naučnici trgovci menadžeri sportisti koji pronose slavu naroda glumci čija se gluma nikad ne završava obični ljudi iz naroda žene deca i starci svi koji volimo naš narod dobro pazimo da narod ne uzme stvar u svoje ruke jer onda smo svi najebali prvo narod a onda i svi mi zajedno s njim