Živomir Savić

Ej čoveče aparat za plaćanje u javnoj garaži Zeleni venac Bgd ne prima 1.000 din jer to su kao krupne pare... idi bre hiljadu zerbiše dinara pa to nije šala, pa to je skoro pečes evra po nezvaničnom-nejorgovankinom kursu.. stvarno smo genijalni u komplikovanju, ništa ne znamo da napravimo ali zato znamo da iskomplikujemo sve što dobijemo sa Zapada. Šta sad da radim, izađem na ulicu, osvrćem se, gde sad da usitnim te tako krupne novce, osvrćem se i vratim nazad, kad tamo neki čovek na sav glas psuje slavnu zerbiše državu i njene aparate, jer ga je snašla ista muka (znači nisam glup, očigledno je da samo svakodnevni korisnici poznaju ovaj (anti)sistem, kad si prvi put ili retko ispred njega nema šanse da ukapiraš nepotrebno iskomplikovan proces. Držim u ruci tu veliku 'iljadarku kad mi čovek do mene odjednom pruži 500 dinara, na koliko je aparat skenirao karticu, ja isprva malo zbunjen.. hvala kažem, evo tebi mojih huljadu... ma kakvi, taman posla, neće čovek ni da čuje, samo se okre...

Urušio se krov stare kuće pored koje prolazim godinama... kad se to tačno desilo ne znam, mada je to naravno treskalo, udaralo, pucalo, prolamalo vazduh... grede, crepovi, cigle... Ali dokaza i svedoka za to nema nikad. To se dešava u neko gluvo doba noći kad spavamo najdubljim snom kome ni topovi ne mogu ništa, pa nikad niko ne vidi i ne čuje taj tužni događaj na delu, tada kada se dešava, nego samo posle dugo i dugo gledamo te ruševine, sa setom, jer nas opominju da je sve na ovom svetu, svaka živa i neživa stvar, buduća ruševina, s tim da urušavanje nežive stvari niko ne vidi nego samo posle dugo gleda, dok je urušavanje žive stvari drugog postepenog tipa sa dugim gledanjem. Osim one poslednje stvari, Sveta samog, čije i urušavanje i ruševinu, kad za to dođe vreme, od trenutka užasa i bunila do konačne propasti neće imati ko ni da čuje ni da gleda...