Živomir Savić

DOBRO i ZLO i dobro i zlo i sve između toga bilo bi mnogo jasnije i jednostavnije ako bi ga uopšte i bilo da čovek ne postoji da nas nema sve ostalo je na svom mestu i lepi tigrovi i ružni krokodili i mravi i slonovi i oni tamo što plivaju i oni tamo što lete sve bi to bilo dobro da ne kažem zlo samo ne bi bilo proklete dileme da ne razumem ništa kad je sve jasno kao dan jer ako smo svi ljudi a jesmo i ako vrsta neljudi postoji samo kao licemerna fraza kako je onda jedan čovek dobar a drugi zao jedan mozak razuman a drugi nerazuman jedan ti pruža ruku drugi te gura u vodu

KNJIGE ostaju za nama i ove i one i dobre i loše i zle i pročitane i nepročitane malo da svedoče malo da ko zna šta priče i knjige priče u vazduhu u knjigama na zemlji a šta se posle dešava sa njima ko zna evo npr ova ovde nepročitana (koga sam je đavola kupovao) gde će posle tako uzaludna možda da traži i traži da nađe nekog svog čitaoca da se ostvari ili će samo jurcati za mnogima kao raščupana raspuštenica na kojoj će polici da se skrasi ili u kojoj kanti ili u kojoj vatri ili u kojoj vodi ili na kom drumu ili na kom trotoaru

CULTURE MATTERS hrabrost? pojedinci da ali nacije ne znam malo je čudno i pitanje je da li i kako pa ipak možda amerikanci možda englezi eventualno danci ili švajcarci ali rusi ma kakvi rusi oni su bili pijani ili bezbrojni kinezi svi slični svima drugima po bezličnosti kao nekada mongoli ili čuveni huni u hordama ili buljuci turskog bašibozuka preneraženi od iskeženih zapovednika a ovi od iskeženih bogova rata nahuškani na plen ne ne not njet jok ne ide to tako kultura prethodi hrabrosti ta stvar je dosta jasna i čista

OMAR i HADIR to su mladić i devojka musliman i hrišćanka iz jednog filma o životu ajami palestina 2009 koji su krili da se vole razmišljajući šta i kako dalje dok ih nije otkrio abu alias njen otac zakoniti vlasnik svoje ćerke odmah joj slomivši srce šta kako se usuđuješ to nije tvoj život nego moj život roditelja i naših predaka polomiću ti kosti i tačka vlasnička prava na kosti i na dušu njihove dece u palestini drevna su i nailaze na prećutno razumevanje do glasnog odobravanja velike većine roditelja sveta pa čak i naizgled paradoksalnu solidarnost dece takvih roditelja budućih roditelja takve dece navikle da budu objekat čija će deca biti njihov objekat uz retku zapitanost o smislu života pokleklog na prvom koraku koji onda zašto da ne poklekne na svim ostalim koracima

ZOLJA To je sad Osa, ali onaj kolokvijalni i starinski naziv, zolja, je zlokobniji i uopšte... "jače ujeda" Berem vinograd, naime, i jedna od uobičajenih stvari je česta prepirka sa Zoljama oko plena i, mada se obično strada od neke koja "ne laje" koja se pritaji i sačeka te u zasedi (kao kod pasa i ljudi), uvek je po jedna od njih posebno ljuta i agresivna, pravi stršljen... Čekaj bre to je moje, to nije tvoje Ali brzo sam se osvestio i ispravio, iskreno... nije moje, ili samo moje, i njeno je, zajedničko. Vlasništvo, ne samo nad grožđem, nego nad svime što nas spaja-i-razdvaja sa životinjama je u najmanju ruku jednako i ravnopravno. Mi stvari prirode prisvajamo radom, kultivisanjem i formalnim konvencijama, ali to je forma, sve ono bitno..planeta, sunce, njihovo okruženje i fenomeni, život i smrt, sve nam je to isto i zajedničko.

REČ OTROV LEK glad zima bolest i strah to bi i ostali da nije bilo reči da od njih naprave rat bellum omnium contra omnes reči prosutih s vrha vavilonske kule kao prljava voda ali vreme leči reči kroti te zveri što su reči dugo bile naše reči sve su čistije i jasnije slobodnije počinju da predstavljaju sebe a ne isključivo svoje suprotnosti ono što mislimo u sebi počinjemo da govorimo slobodno i filozofski mirno jedno drugom u lice u toku je nacrt plana za eksperiment da ceo jedan dan i noć 24 sata niko nikog ne slaže i ne uvredi da onda izmerimo koliko smo daleko od ideala koji je ono stanje što je moglo da se podrazumeva odmah na početku od prvih prijateljskih i bratskih oblika života teško zamislivih ali koji nisu morali biti nemogući