Živomir Savić

SRPI SVE/SBE SRBSKIJI naš narod je međunarodno jedan mnogo dobar i izuzetno pametan narod i mi ga svi volimo najviše na svetu spremni da poginemo u svakom trenutku ali kad zastanemo na tren da malo bolje razmislimo ako svi mi od prvog do poslednjeg među nama volimo naš narod najviše na svetu pa to onda ustvari znači da narod voli narod da svi mi volimo sve nas da svako od nas voli svakog od nas i mada mi je sad već mnogo jasnije zašto mi nemamo nikakvih problema u našem idealnom društvu muči me dilema da ta naša ljubav prema sebi nije tek samo obično samoljublje i zar to nije čista narcisoidnost onda i kakva mi je onda ta ljubav nezaslužena pitanje je da li ona onda uopšte postoji ili može da postoji kao takva i kome uopšte treba takva ljubav i šta će nam i koji će nam pištolj i da li naš narod uopšte i voli naš narod

TERRA NULIUS rođen sam kao stranac između reči i dela a tako sam i umro svejedno kad dani su nebitni kao ni sve ostalo vezano za dane one of these days sam kao pink floyd pobegao od njive i stoke i od roditelja koji su tako isto i mirisali i ponašali se imali krive i crne prste i nokte kao kandže i oskudne uglavnom nepotrebne reči pola u psovkama i kletvama pola nadvičući i nadričući životinje ali kad sam ušao na književnu tribinu ili je to bila filozofsko-politička debata u svakom slučaju govorenje uzvišenih misli gospoda je sedela spokojno prekrštenih nogu nemarno doterana i zadovoljna i pričala o društvenim problemima svih slojeva društva jednolično dosadno ravnim tonom o svim detaljima svih problema s kraja na kraj sveta činilo se oduvek i činilo se zauvek s jasnom namerom da nikad ništa ne zaokruže ili da okončaju bilo šta ne samo nešto konketno nego bilo šta s namerom da ne mrdnu mlohavim prstom do kraja svog parazitskog života

KUĆA pre svega kuća nije priča nostalgija filozofija to je građevinski materijal čiji je oblik smrti šut isto je sa fabrikama i štalama i drugim ozidanim prostorom postoji neki sistem svakako ali suština i ono o čemu se tu radi je cigla pesak drvo crep ekseri i staklo mogu razne stvari posle da se unesu da ne kisnu najčešće su to porodice sa svojim nameštajem i svojim tajnama ali može da se unese i šank sa konobaricom ona guzata opajdara sa sisama može naprimer i oltar da se unese zajedno sa svećama ikonama i popovima zatim đačke klupe sa urezanim srcima i penisima ili nosila kreveti pomagala za život i aparati ili tribine i parket sa igračima i navijačima ali kad ta masa ljudi a ispostaviće se i generacije ljudi i drugih manifestacija života na kraju izađe napolje sva ta wow božanska simbolika sroza se odjednom u kući zavlada tišina uvek ona ista tišina skoro večna jer galame su povremene a tišine večne i odmah postane očigledna nestalnost života u postrojanosti forme na koju se okač...