NOS I ISTINA Uzrok svih problema, porodičnih, nacionalnih, civilizacijskih je u mozgu. Živimo na nebu, ili u nebu, u sred vasione, posred beskrajnog prostora. I kad stojimo i kad se krećemo ili trčimo stalno smo i zauvek na površini jedne planete u sunčevim sistemu u galaksiji mlečni put. Kopamo, riljamo, bušimo, nasipamo, zalivamo, kosimo, planetu... (bolje latinski terra, jer "zemlja" kao retko koja reč ume da zbuni) a ne neke smešne bašte, njive ili livade. Život, rađanje i umiranje, nema svrhu, pravac, cilj, smisao. Čovek je živo biće kao i ostala, nismo važniji od ostalih, a ni mi ni ostala živa bića nismo važniji od neživih ili anorganskih stvari, i da nas nema niko ne bi primetio da nismo tu. Svi starimo niko ne mladi, i mladi stare, i devojke stare, i bebe stare, i embrioni stare, ne rađa se samo beba, nego se rađa sve odjednom, od embriona do leša. Strah i briga unutra, nervoza i svađa spolja, beznađe i pesimizam, ne doprinose rešenju nego otežavaju problem. Mi smo u stvari goli, odelo je forma, za 2 minuta možemo da se skinemo i možemo da se ne obučemo nikad više, ali se stidimo sebe iako ne znamo zašto. Zašto vernici (u večni život) plaču i žale za umrlima (više za mladima nego za starima iako večnost nije ni mlada ni stara). Nastavi niz... (za hrabrije i časnije, osim simbolički golih istina ima i bukvalno golih i još ubedljivijih) Te istine su toliko banalne, očigledne, notorne, elementarne, jasne kao dan, ali ih ogromna većina ljudi u toku svojih decenija života ne bude ni za trenutak svesna, samo prođe pored njih, ili one pored većine. A ta ista većina je sposobna da rešava mnoge komplikovane matermatičke jednačine, hemijske formule, razne zamršene poslovne ili političke probleme, programske algoritme, filozofske ili religijske spekulacije... Znači, poštovane Očigledne Istine ako hoćete da vas vidimo morate malo da se udaljite od naših noseva, što ste nam bliže nosu sve manje vas i sve slabije vidimo.