Urušio se krov stare kuće pored koje prolazim godinama... kad se to tačno desilo ne znam, mada je to naravno treskalo, udaralo, pucalo, prolamalo vazduh... grede, crepovi, cigle... Ali dokaza i svedoka za to nema nikad. To se dešava u neko gluvo doba noći kad spavamo najdubljim snom kome ni topovi ne mogu ništa, pa nikad niko ne vidi i ne čuje taj tužni događaj na delu, tada kada se dešava, nego samo posle dugo i dugo gledamo te ruševine, sa setom, jer nas opominju da je sve na ovom svetu, svaka živa i neživa stvar, buduća ruševina, s tim da urušavanje nežive stvari niko ne vidi nego samo posle dugo gleda, dok je urušavanje žive stvari drugog postepenog tipa sa dugim gledanjem. Osim one poslednje stvari, Sveta samog, čije i urušavanje i ruševinu, kad za to dođe vreme, od trenutka užasa i bunila do konačne propasti neće imati ko ni da čuje ni da gleda...

Коментари

Постави коментар

Популарни постови са овог блога

ILI i NITI u stvari mi se volimo zbog fizičkog izgleda kad je lep naravno kad je ružan mrzimo se naravno međutim sve one razne osobine ličnosti koje mogu posle da poremete dominaciju fizičkog izgleda niko ih ne bi ni primetio one moraju da se trude da vuku za rukav i cimaju samo je fizički izgled taj gospodin i prevarant koji nas privuče ili odbije bez truda ili napora već samom pojavom i pukim postojanjem sa svojim pravim ili krivim crtama i oblicima iako je to samo privid one najjeftinije vrste prolaznih kratkotrajnih privida sa iluzornim razlikama među pravim i krivim crtama i oblicima u suštini istim i ravnopravnim jer niti pravi imaju zasluge niti krivi krivice
Прикажи све
Ej čoveče aparat za plaćanje u javnoj garaži Zeleni venac Bgd ne prima 1.000 din jer to su kao krupne pare... idi bre hiljadu zerbiše dinara pa to nije šala, pa to je skoro pečes evra po nezvaničnom-nejorgovankinom kursu.. stvarno smo genijalni u komplikovanju, ništa ne znamo da napravimo ali zato znamo da iskomplikujemo sve što dobijemo sa Zapada. Šta sad da radim, izađem na ulicu, osvrćem se, gde sad da usitnim te tako krupne novce, osvrćem se i vratim nazad, kad tamo neki čovek na sav glas psuje slavnu zerbiše državu i njene aparate, jer ga je snašla ista muka (znači nisam glup, očigledno je da samo svakodnevni korisnici poznaju ovaj (anti)sistem, kad si prvi put ili retko ispred njega nema šanse da ukapiraš nepotrebno iskomplikovan proces. Držim u ruci tu veliku 'iljadarku kad mi čovek do mene odjednom pruži 500 dinara, na koliko je aparat skenirao karticu, ja isprva malo zbunjen.. hvala kažem, evo tebi mojih huljadu... ma kakvi, taman posla, neće čovek ni da čuje, samo se okre...
Прикажи све
KUĆA pre svega kuća nije priča nostalgija filozofija to je građevinski materijal čiji je oblik smrti šut isto je sa fabrikama i štalama i drugim ozidanim prostorom postoji neki sistem svakako ali suština i ono o čemu se tu radi je cigla pesak drvo crep ekseri i staklo mogu razne stvari posle da se unesu da ne kisnu najčešće su to porodice sa svojim nameštajem i svojim tajnama ali može da se unese i šank sa konobaricom ona guzata opajdara sa sisama može naprimer i oltar da se unese zajedno sa svećama ikonama i popovima zatim đačke klupe sa urezanim srcima i penisima ili nosila kreveti pomagala za život i aparati ili tribine i parket sa igračima i navijačima ali kad ta masa ljudi a ispostaviće se i generacije ljudi i drugih manifestacija života na kraju izađe napolje sva ta wow božanska simbolika sroza se odjednom u kući zavlada tišina uvek ona ista tišina skoro večna jer galame su povremene a tišine večne i odmah postane očigledna nestalnost života u postrojanosti forme na koju se okač...
Прикажи све