KUĆA pre svega kuća nije priča nostalgija filozofija to je građevinski materijal čiji je oblik smrti šut isto je sa fabrikama i štalama i drugim ozidanim prostorom postoji neki sistem svakako ali suština i ono o čemu se tu radi je cigla pesak drvo crep ekseri i staklo mogu razne stvari posle da se unesu da ne kisnu najčešće su to porodice sa svojim nameštajem i svojim tajnama ali može da se unese i šank sa konobaricom ona guzata opajdara sa sisama može naprimer i oltar da se unese zajedno sa svećama ikonama i popovima zatim đačke klupe sa urezanim srcima i penisima ili nosila kreveti pomagala za život i aparati ili tribine i parket sa igračima i navijačima ali kad ta masa ljudi a ispostaviće se i generacije ljudi i drugih manifestacija života na kraju izađe napolje sva ta wow božanska simbolika sroza se odjednom u kući zavlada tišina uvek ona ista tišina skoro večna jer galame su povremene a tišine večne i odmah postane očigledna nestalnost života u postrojanosti forme na koju se okači tabla nad ulazom kafana parlament vila bolnica škola crkva kasarna royal albert hall большой театр mаdison square garden scala notre-dame obična tabla na običnu kuću tj na ciglu pesak drvo crep eksere i staklo