Емил Диркем: „У сваком од нас, у променљивим размерама, лежи јучерашњи човек који, по природи ствари, преовлађује у нама јер је садашњост незнатна наспрам дуге прошлости током које смо се формирали и из које проистичемо.“ ili mi to ovaj jučerašnji francuz iz ko zna kojih jučerašnjih razloga ovde potura neke dosadne mrtve eksperimentalne ljude a kakve ja veze imam sa mrtvim teorijama s njima ću da se družim kad umrem a i da imam ne priznajem ih u meni nema jučerašnjeg čoveka dirkeme samo ovaj današnji nestrpljivi trenutni čovek cupka u meni nemam ja veze čak ni sa onim detetom na slici za koje bi ti moja majka rekla da sam to ja ni sa onim mladićem zapetim kao luk sa tada sobom za koga bih sada bio najneprijatniji od svih susreta na svetu a kamoli sa svima njima bezbrojnim ostalima ja sam pravio bolje eksperimente od tebe dirkeme pokazujući stare slike pričajući stare priče starim prijateljima i videlo im se u očima i lažnom odobravanju da ne veruju da sam to ja ili bio ja znajući iz sopstvenog iskustva da ondašnji oni odavno nisu više oni ili bili oni